Hipofiza

Delovi hipofize

 

  1. prednji režanj (adenohipofiza)
  2. srednji režanj (intermedia)
  3. zadnji režanj (neurohipofiza)

 

 

 

Hipofiza je najsloženija endokrina žlezda, jedan od najvažnijih organa  u telu koji je povezan sa drugim endokrinim žlezdama i funkcijama bitnim za regulaciju metaboličkih procesa. Povezana je sa hipotalamusom.

 

Adenohipofiza i intermedija razvijaju se invaginacijom epitela farinksa, a neurohipofiza od donjeg dela hipotalamusa. Sinteza hormona i njihovo oslobađanje iz hipofize velikim delom se vrši pod uticajem hipotalamusa.

 

U adenohipofizi sintetišu se: hormon rasta koji kontroliše rast kostiju, adenokortikotropni hormon koji stimuliše rast rast adrenalnih žlezda i sekreciju njihovih hormona, tireotropi hormon  stimuliše rast i sekreciju štitne žlezde i tri gonadotropna hormona koja stimulišu razvoj reproduktivnih struktura.

 

Neurohipofiza sadži oksitocin, stimuliše kontrakciju uterusa i antidiuretični hormon, vazopresin koji deluje na propustljivost sabirnih tubula u bubregu za vodu.

 

U srednjem delu hipofize sintetiše se  melanostimulirajući  hormon koji deluje na melanocite u koži.-Oboljenja hipofize dovode do zaustavljanja rasta ili do dzinovskog rasta, do preterane gojaznosti ili mršavosti, do nepotpunog razvoja polnih žlezda i raznih poremećaja u metabolizmu materija.

Delovi hipofize

 

  1. prednji režanj (adenohipofiza)
  2. srednji režanj (intermedia)
  3. zadnji režanj (neurohipofiza)

 

 

 

Hipofiza je najsloženija endokrina žlezda, jedan od najvažnijih organa  u telu koji je povezan sa drugim endokrinim žlezdama i funkcijama bitnim za regulaciju metaboličkih procesa. Povezana je sa hipotalamusom.

 

Adenohipofiza i intermedija razvijaju se invaginacijom epitela farinksa, a neurohipofiza od donjeg dela hipotalamusa. Sinteza hormona i njihovo oslobađanje iz hipofize velikim delom se vrši pod uticajem hipotalamusa.

 

U adenohipofizi sintetišu se: hormon rasta koji kontroliše rast kostiju, adenokortikotropni hormon koji stimuliše rast rast adrenalnih žlezda i sekreciju njihovih hormona, tireotropi hormon  stimuliše rast i sekreciju štitne žlezde i tri gonadotropna hormona koja stimulišu razvoj reproduktivnih struktura.

 

Neurohipofiza sadži oksitocin, stimuliše kontrakciju uterusa i antidiuretični hormon, vazopresin koji deluje na propustljivost sabirnih tubula u bubregu za vodu.

 

U srednjem delu hipofize sintetiše se  melanostimulirajući  hormon koji deluje na melanocite u koži.-Oboljenja hipofize dovode do zaustavljanja rasta ili do dzinovskog rasta, do preterane gojaznosti ili mršavosti, do nepotpunog razvoja polnih žlezda i raznih poremećaja u metabolizmu materija.

Delovi hipofize

 

  1. prednji režanj (adenohipofiza)
  2. srednji režanj (intermedia)
  3. zadnji režanj (neurohipofiza)

 

 

 

Hipofiza je najsloženija endokrina žlezda, jedan od najvažnijih organa  u telu koji je povezan sa drugim endokrinim žlezdama i funkcijama bitnim za regulaciju metaboličkih procesa. Povezana je sa hipotalamusom.

 

Adenohipofiza i intermedija razvijaju se invaginacijom epitela farinksa, a neurohipofiza od donjeg dela hipotalamusa. Sinteza hormona i njihovo oslobađanje iz hipofize velikim delom se vrši pod uticajem hipotalamusa.

 

U adenohipofizi sintetišu se: hormon rasta koji kontroliše rast kostiju, adenokortikotropni hormon koji stimuliše rast rast adrenalnih žlezda i sekreciju njihovih hormona, tireotropi hormon  stimuliše rast i sekreciju štitne žlezde i tri gonadotropna hormona koja stimulišu razvoj reproduktivnih struktura.

 

Neurohipofiza sadži oksitocin, stimuliše kontrakciju uterusa i antidiuretični hormon, vazopresin koji deluje na propustljivost sabirnih tubula u bubregu za vodu.

 

U srednjem delu hipofize sintetiše se  melanostimulirajući  hormon koji deluje na melanocite u koži.-Oboljenja hipofize dovode do zaustavljanja rasta ili do dzinovskog rasta, do preterane gojaznosti ili mršavosti, do nepotpunog razvoja polnih žlezda i raznih poremećaja u metabolizmu materija.

Limbički sistem

Naziv limbički sistem se odnosi na deo mozga koji se ranije nazivao rinencephalon. Njemu pripadaju deo kore velikog mozga i skup pridruženih struktura: amigdaloidna jezgra, hipotalamus, septalna jezgra hipokampusa, prednja jezgra talamusa, delovi bazalnih ganglija.

Komponente limbičkog sistema međusobno su povezane kružnim sklopom, tzv. Papezovim krugom.Karakteristična je i kružna organizacija limbičkog sistema, tj. naknadno odašiljanje nakon stimulacije. Stoga su emocionalne reakcije produžene,a ne nagle, tj. traju duže od podražaja koji ih je izazvao.

 

Hipotalamus kontroliše emotivno i instinktivno ponašanje kao što su bes,ljutnja i strah.Ovu funkciju ostvaruje zajedno sa delovima limbičkog sistema.

 

Limbičku koru čine delovi moždane kore koji regulišu funkcije unutrašnjih organa. Limbička kora obuhvata određene zone sa obe strane moždanih hemisfera. Po svojoj građi limbička kora spada u filogenetske najstarije delove moždane kore – arhipalijum.

 

Hipotalamus šalje informacije do limbičke kore i između njih postoji dvostruka veza.

 

Limbička kora i hipotalamus regulišu iste funkcije i zato čine celinu koja se naziva limbički sistem. Hipotalamus anatomski ne pripada limbičkom sistemu, dok je funkcionalno njegov neodvojiv deo.

 

Stimulacija bademastih jedara i hipokampusa majmuna izaziva agresivne reakcije i bes, dok odstranjivanje ili razaranje ovih struktura izaziva pitomo ponašanje i gubitak osećaja straha.Majmuni bez bademastih jedara nasrću na zmije,kojih se inače veoma plaše.Limbički sistem i hipotalamus regulišu i reproduktivno ponašanje. Razaranje limbičke kore i bademstih jedara dovodi do hiperseksualnosti majmuna i mačaka,a ovaj fenomen je zapažen i kod ljudi. Stimulacija nekih delova hipotalamusa majmuna dovodi do povećanog interesovanja za suprotni pol, dok razaranje delova prednjeg talamusa dovodi do odsustva tog interesa.      

Hipotalamus

Hipotalamus je deo međumozga koji se nalazi na podu i zidovima III moždane komore.Težak je 4g, što predstavlja 1% ukupne moždane mase. Na donjoj strani hipotalamusa je drška kojom je povezan sa endokrinom žlezdom-hipofizom.Jedan je od najmanjih,ali najkomplikovanijih delova mozga. Siva masa hipotalamusa organizovana je u vidu velikog broja jedara koja su uzajamnim vezama povezana sa drugim delovima centralnog nervnog sistema.Upravo zbog ogromnog broja veza sa drugim delovima mozga, ali i endokrinim sistemom, hipotalamus je uključen u regulaciju velikog broja funkcija u organizmu.

Podela jedara hipotalamusa:

1. Laterarna grupa jedara

Ova grupa čini difuzni sistem jedara koja morfološki i funkcionalno pripadaju diencefalnom delu retikularne formacije.

2. Medijalna grupa jedara

Ova grupa jedara se dalje deli na:

a) prednja (supraoptička) grupa jedara
b) srednja (tuberalna ili infudibularna) grupa jedara
c) kaudalna (mamilarna) grupa jedara

• U zadnjem delu lateralne grupe jedara hipotalamusa nalaze se centri simpatičkog nervnog sistema. Draženje ove zone dovodi do pojačanog lučenja adrenalina, tahikardije, širenja zenica, povišenog krvnog pritiska, hiperglikemije i proizvodnje toplote.

• U prednjem delu lateralne grupe jedara hipotalamusa nalaze se centri parasimpatičkog nervnog sistema. Draženje ove zone dovodi do reakcija kao što su: varodiletacija (proširenje većeg broja vena), bradikardija, pojačana sekrecija digestivnih žlezda, pojačan tonus mokraćne bešike itd.

 

 

hipotalamus

 

Međumozak

Nalazi se između leve i desne hemisfere prednjeg mozga,koje ga pokrivaju sa svih strana, osim donje,koja leži slobodna u udubljenju baze lobanje. Predstavlja prednji završni deo moždanog stabla. Dug je oko 4,5 cm. Obuhvata veći broj jedara koja grade pod, zidove i krov III moždane komore, a delimično i zidove lateralnih moždanih komora. Sa njegove trbušne strane nalazi se levkasto ispupčenje sa hipofizom, dok se sa njegove gornje strane nalazi epifiza. Nervnim putevima međumozak je povezan sa svim delovima centralnog nervnog sistema.
Podela međumozga:
Prema položaju,strukturi i funkcijama,međumozak se deli na:
epithalamu,hypothalamus, subthalamus,thalamus i metathalamus.

 

 

 

 

 

UVOD

FIZIOLOGIJA MEĐUMOZGA

 

Centralni nervni sistem

Mozak je najznačajniji deo nervnog sistema. Smešten je u lobanjskoj čauri i obavijen moždanim opnama: tvrdom, mekom i paučinastom.Težina mozga odraslog čoveka iznosi oko 1350 grama,ali intelektualne sposobnosti čoveka nisu srazmerne veličini i težini mozga.Mozak kičmenjaka sastoji se od ogromnog broja pojedinačnih nervnih i potpornih ćelija međusobno povezanih u najsloženiju poznatu agregaciju žive materije.Jedan centimetar kubni čovekovog mozga sadrži više od pedeset miliona nervnih ćelija,a svaka ostvaruje vezu sa hiljadama drugih nervnih ćelija, međusobno povezanih u informacionu mrežu, prema kojoj i najsavremeniji kompjuter izgleda kao obična plastična igračka. Nervni sistem kičmenjaka sastoji se od centralnog nervnog sistema koji čine mozak i kičmena moždina,i perifernog nervnog sistema koji čine nervi i ganglije. Centralni nervni sistem koordinira aktivnost živih bića međusobno i sa okolnom sredinom, koordinira funkcije svih organa i ćelija u organizmu,dok preko čulnih organa prima sve nadražaje spoljne sredine, kao i one iz unutrašnjosti organizma, pretvara ih u osećaje i podstiče specifične organe, prvenstveno mišićne i žlezdane, da reaguju na te uticaje. U toku embrionalnog razvića razvija se od nervne ploče ektodermalnog porekla, koja udubljivanjem formira nervnu cev, pri čemu nastaje šupljina – centralni kanal. Iz nervne cevi formira se CNS, čiji cilindrečni deo duž tela predstavlja kičmenu moždinu, dok prednji deo zadeblja i obrazuje tri proširenja: prednji, srednji i zadnji moždani mehur. U sledećem stupnju razvoja prednji i zadnji moždani mehur se deli i na kraju razvoja razlikuje se pet anatomskih celina: prednji mozak,međumozak, srednji mozak, zadnji mozak i produžena moždina.

 

Podela centralnog nervnog sistema

1. kicmena moždina (pruža se unutar kičmenog kanala i odgovorna je za integrisanje jednostavnih odgovora i prenošenje informacija iz mozga i prema njemu,od nje polazi 31 par moždinskih nerava).
2. mozak (encephalon):

a) prednji mozak
• veliki mozak (telencephalon): morfološki i funkcionalno najrazvijeniji deo mozga. Sastoji se iz dve hemisfere. Sa spoljašnje strane hemisfera nalazi se siva masa koja se sastoji od kore i subkortikalne sive mase lokalizovane u beloj masi. Moždanu komoru pokrivaju brazde i vijuge; sedište je najviše psihičke delatnosti , govora mišljenja i pamćenja.
• međumozak (diencephalon): u njemu su smešteni centri za regulisanje rada unutrašnjih organa, telesne temperature, sna, centri za regulisanje rada hipofize, a samim tim i rada svih endokrinih žlezda.

b) srednji mozak (mesencephalon): nalazi se između produžene moždine i međumozga, upravlja jednostavnim pokretima i reguliše ravnotežu tela.
c) zadnji mozak

• produžena moždina (myelencephalon): po gradji slična kičmenoj moždini i predstavlja jedan od najvažnijih delova CNS-a, upravlja radom srca, disanja itd.
• mali mozak (cerebellum): nalazi se u zadnjem delu lobanjseke duplje, ispod velikog mozga a iznad produžene moždine.Reguliše ravnotežu tela i radnu sposobnost.

moyak