Hipofiza

Delovi hipofize

 

  1. prednji režanj (adenohipofiza)
  2. srednji režanj (intermedia)
  3. zadnji režanj (neurohipofiza)

 

 

 

Hipofiza je najsloženija endokrina žlezda, jedan od najvažnijih organa  u telu koji je povezan sa drugim endokrinim žlezdama i funkcijama bitnim za regulaciju metaboličkih procesa. Povezana je sa hipotalamusom.

 

Adenohipofiza i intermedija razvijaju se invaginacijom epitela farinksa, a neurohipofiza od donjeg dela hipotalamusa. Sinteza hormona i njihovo oslobađanje iz hipofize velikim delom se vrši pod uticajem hipotalamusa.

 

U adenohipofizi sintetišu se: hormon rasta koji kontroliše rast kostiju, adenokortikotropni hormon koji stimuliše rast rast adrenalnih žlezda i sekreciju njihovih hormona, tireotropi hormon  stimuliše rast i sekreciju štitne žlezde i tri gonadotropna hormona koja stimulišu razvoj reproduktivnih struktura.

 

Neurohipofiza sadži oksitocin, stimuliše kontrakciju uterusa i antidiuretični hormon, vazopresin koji deluje na propustljivost sabirnih tubula u bubregu za vodu.

 

U srednjem delu hipofize sintetiše se  melanostimulirajući  hormon koji deluje na melanocite u koži.-Oboljenja hipofize dovode do zaustavljanja rasta ili do dzinovskog rasta, do preterane gojaznosti ili mršavosti, do nepotpunog razvoja polnih žlezda i raznih poremećaja u metabolizmu materija.

Delovi hipofize

 

  1. prednji režanj (adenohipofiza)
  2. srednji režanj (intermedia)
  3. zadnji režanj (neurohipofiza)

 

 

 

Hipofiza je najsloženija endokrina žlezda, jedan od najvažnijih organa  u telu koji je povezan sa drugim endokrinim žlezdama i funkcijama bitnim za regulaciju metaboličkih procesa. Povezana je sa hipotalamusom.

 

Adenohipofiza i intermedija razvijaju se invaginacijom epitela farinksa, a neurohipofiza od donjeg dela hipotalamusa. Sinteza hormona i njihovo oslobađanje iz hipofize velikim delom se vrši pod uticajem hipotalamusa.

 

U adenohipofizi sintetišu se: hormon rasta koji kontroliše rast kostiju, adenokortikotropni hormon koji stimuliše rast rast adrenalnih žlezda i sekreciju njihovih hormona, tireotropi hormon  stimuliše rast i sekreciju štitne žlezde i tri gonadotropna hormona koja stimulišu razvoj reproduktivnih struktura.

 

Neurohipofiza sadži oksitocin, stimuliše kontrakciju uterusa i antidiuretični hormon, vazopresin koji deluje na propustljivost sabirnih tubula u bubregu za vodu.

 

U srednjem delu hipofize sintetiše se  melanostimulirajući  hormon koji deluje na melanocite u koži.-Oboljenja hipofize dovode do zaustavljanja rasta ili do dzinovskog rasta, do preterane gojaznosti ili mršavosti, do nepotpunog razvoja polnih žlezda i raznih poremećaja u metabolizmu materija.

Delovi hipofize

 

  1. prednji režanj (adenohipofiza)
  2. srednji režanj (intermedia)
  3. zadnji režanj (neurohipofiza)

 

 

 

Hipofiza je najsloženija endokrina žlezda, jedan od najvažnijih organa  u telu koji je povezan sa drugim endokrinim žlezdama i funkcijama bitnim za regulaciju metaboličkih procesa. Povezana je sa hipotalamusom.

 

Adenohipofiza i intermedija razvijaju se invaginacijom epitela farinksa, a neurohipofiza od donjeg dela hipotalamusa. Sinteza hormona i njihovo oslobađanje iz hipofize velikim delom se vrši pod uticajem hipotalamusa.

 

U adenohipofizi sintetišu se: hormon rasta koji kontroliše rast kostiju, adenokortikotropni hormon koji stimuliše rast rast adrenalnih žlezda i sekreciju njihovih hormona, tireotropi hormon  stimuliše rast i sekreciju štitne žlezde i tri gonadotropna hormona koja stimulišu razvoj reproduktivnih struktura.

 

Neurohipofiza sadži oksitocin, stimuliše kontrakciju uterusa i antidiuretični hormon, vazopresin koji deluje na propustljivost sabirnih tubula u bubregu za vodu.

 

U srednjem delu hipofize sintetiše se  melanostimulirajući  hormon koji deluje na melanocite u koži.-Oboljenja hipofize dovode do zaustavljanja rasta ili do dzinovskog rasta, do preterane gojaznosti ili mršavosti, do nepotpunog razvoja polnih žlezda i raznih poremećaja u metabolizmu materija.

Advertisements

Limbički sistem

Naziv limbički sistem se odnosi na deo mozga koji se ranije nazivao rinencephalon. Njemu pripadaju deo kore velikog mozga i skup pridruženih struktura: amigdaloidna jezgra, hipotalamus, septalna jezgra hipokampusa, prednja jezgra talamusa, delovi bazalnih ganglija.

Komponente limbičkog sistema međusobno su povezane kružnim sklopom, tzv. Papezovim krugom.Karakteristična je i kružna organizacija limbičkog sistema, tj. naknadno odašiljanje nakon stimulacije. Stoga su emocionalne reakcije produžene,a ne nagle, tj. traju duže od podražaja koji ih je izazvao.

 

Hipotalamus kontroliše emotivno i instinktivno ponašanje kao što su bes,ljutnja i strah.Ovu funkciju ostvaruje zajedno sa delovima limbičkog sistema.

 

Limbičku koru čine delovi moždane kore koji regulišu funkcije unutrašnjih organa. Limbička kora obuhvata određene zone sa obe strane moždanih hemisfera. Po svojoj građi limbička kora spada u filogenetske najstarije delove moždane kore – arhipalijum.

 

Hipotalamus šalje informacije do limbičke kore i između njih postoji dvostruka veza.

 

Limbička kora i hipotalamus regulišu iste funkcije i zato čine celinu koja se naziva limbički sistem. Hipotalamus anatomski ne pripada limbičkom sistemu, dok je funkcionalno njegov neodvojiv deo.

 

Stimulacija bademastih jedara i hipokampusa majmuna izaziva agresivne reakcije i bes, dok odstranjivanje ili razaranje ovih struktura izaziva pitomo ponašanje i gubitak osećaja straha.Majmuni bez bademastih jedara nasrću na zmije,kojih se inače veoma plaše.Limbički sistem i hipotalamus regulišu i reproduktivno ponašanje. Razaranje limbičke kore i bademstih jedara dovodi do hiperseksualnosti majmuna i mačaka,a ovaj fenomen je zapažen i kod ljudi. Stimulacija nekih delova hipotalamusa majmuna dovodi do povećanog interesovanja za suprotni pol, dok razaranje delova prednjeg talamusa dovodi do odsustva tog interesa.      

Hipotalamus

Hipotalamus je deo međumozga koji se nalazi na podu i zidovima III moždane komore.Težak je 4g, što predstavlja 1% ukupne moždane mase. Na donjoj strani hipotalamusa je drška kojom je povezan sa endokrinom žlezdom-hipofizom.Jedan je od najmanjih,ali najkomplikovanijih delova mozga. Siva masa hipotalamusa organizovana je u vidu velikog broja jedara koja su uzajamnim vezama povezana sa drugim delovima centralnog nervnog sistema.Upravo zbog ogromnog broja veza sa drugim delovima mozga, ali i endokrinim sistemom, hipotalamus je uključen u regulaciju velikog broja funkcija u organizmu.

Podela jedara hipotalamusa:

1. Laterarna grupa jedara

Ova grupa čini difuzni sistem jedara koja morfološki i funkcionalno pripadaju diencefalnom delu retikularne formacije.

2. Medijalna grupa jedara

Ova grupa jedara se dalje deli na:

a) prednja (supraoptička) grupa jedara
b) srednja (tuberalna ili infudibularna) grupa jedara
c) kaudalna (mamilarna) grupa jedara

• U zadnjem delu lateralne grupe jedara hipotalamusa nalaze se centri simpatičkog nervnog sistema. Draženje ove zone dovodi do pojačanog lučenja adrenalina, tahikardije, širenja zenica, povišenog krvnog pritiska, hiperglikemije i proizvodnje toplote.

• U prednjem delu lateralne grupe jedara hipotalamusa nalaze se centri parasimpatičkog nervnog sistema. Draženje ove zone dovodi do reakcija kao što su: varodiletacija (proširenje većeg broja vena), bradikardija, pojačana sekrecija digestivnih žlezda, pojačan tonus mokraćne bešike itd.

 

 

hipotalamus

 

Međumozak

Nalazi se između leve i desne hemisfere prednjeg mozga,koje ga pokrivaju sa svih strana, osim donje,koja leži slobodna u udubljenju baze lobanje. Predstavlja prednji završni deo moždanog stabla. Dug je oko 4,5 cm. Obuhvata veći broj jedara koja grade pod, zidove i krov III moždane komore, a delimično i zidove lateralnih moždanih komora. Sa njegove trbušne strane nalazi se levkasto ispupčenje sa hipofizom, dok se sa njegove gornje strane nalazi epifiza. Nervnim putevima međumozak je povezan sa svim delovima centralnog nervnog sistema.
Podela međumozga:
Prema položaju,strukturi i funkcijama,međumozak se deli na:
epithalamu,hypothalamus, subthalamus,thalamus i metathalamus.